SUBOTICA  1918 - 1938

      kratak istorijat iz pera gradskog senatora dr Matije Evetovića

      Redakcija  novosadskog  lista "Novi  Sad" obratila  se  novembra

   1938.    Gradskom  poglavarstvu Subotice. Pripremajući     poseban,

   jubilarni broj posvećen dvadesetogodišnjici oslobođenja,bio  im  je

   potreban  jedan  kratak  prikaz  razvoja   grada    u   komunalnom,

   prosvetnom i socijalnom  pogledu.Gradska  uprava  je  poverila  taj

   posao   pretsedniku    Kulturno    socijalnog    odeljenja, gradskom

   senatoru (odborniku) dr Matiji Evetoviću.Raspolažući sa  merodavnim

   informacijama,kao funkcioner grada, on je dao viđenje tog perioda u

   životu grada, koje  sigurno  nije  bilo  samo  njegovo  lično, nego

   odražava  šire   poimanje   razultata   u   razvoju   Subotice   od

   1918. Uočljivo   je   potenciranje    relativnog    zaostajanja    i

   zapostavljanja Subotice,u oblastima koje je opisivao.

      Tekst koji sledi je  odgovor  Gradskog  poglavarstva, odnosno  dr

   Evetovića, novosadskom listu, u izvornom obliku.

      Subotica  je  glavni  centar  Vojvodine,ne  samo  u trgovačkom i

   saobraćajnom pogledu, nego i u ekonmsko privrednom. Ali ona  se  ipak

   može smatrati  kao  najvažniji  zemljoradnički  centar, jer  se  50%

   stanovništva bavi zemljoradnjom, te tako pruža najviše i predstavlja

   najjače  izvozno  mesto  u   državi   u   pogledu   zemljoradničkih

   proizvoda.Samo stanovništvo grada Subotice nije mnogo učestvovalo u

   komunalnoj politici grada. Razlog je tome što Subotica zauzima jednu

   teritoriju od  809 116 kv.met., a kao što je napred rečeno  polovina

   stanovništva se bavi zamljoradnjom i ne stanuje u samom gradu  nego

   na ovoj ogromnoj spoljnoj teritoriji.

      Prvi gradonačelnik bunjevačke Subotice posle oslobođenja,bio  je

   postavljen 12. novembra 1918, dr Matijević Stipan,advokat i sadašnji

   javni  beležnik. Današnji  pretsednik  gradske opštine   je   isto

   bunjevački nacionalno zaslužni sin, ing. Ivan Ivković Ivandekić,  a

   nalazi se na toj dužnosti već punih pet godina.

      Za čitavo vreme od 1918-1938  u  Subotici  nije  bilo  naročitih

   gradnja a pogotovo ne samoupravnih ni državnih.Smatralo se,  da  je

   Subotica pogranični grad i kao takav trpio je u tom  pravcu  mnogo,

   tako da u Subotici nema za ovo 20 godina ni jedna zgrada  izgrađena

   više od tri sprata. Subotica sa preko 100 000  svojih  stanovnika,od

   1918 pa do 1938,u pogledu na prosvetne, naučne i kulturne institucije

   ne može se staviti na pohvalno mesto. Možda je tome uzrok što je  na

   najistaknutijoj graničnoj tačci,te tako njen  napredak  nije  mogao

   biti vidno obeležen za ovih 20 godina. Glavna prosvetna hrana narodu

   crpljena je po školama. Ali i tu Subotica  1927.g.  zadobiva  teški

   udarac,  jer  je  Učiteljska  škola   prenešena   iz   Subotice   u

   Sombor. Koliko je grad izgubio, ne materijalno, nego moralno  ne  da

   se prosto zaključiti.Naročito ako imamo u vidu onu narodnu  izreku:

   "Svaka majka najbolje poznaje svoje dete". Jer nastankom  Učiteljske

   škole iz Subotice nije bilo više učitelja, niti  ih  i  danas  ima,

   koji bi poznavali tako dobro dušu  ovoga  kraja  i  koji  bi  mogli

   razumeti mentalitet naroda,koji živi diljem ravne  Subotice.Sva  su

   nastojanja da se Subotici vrati Učiteljska škola ostala  bezuspešna

   i tako je grad umesto napredka na  prosvetnom  polju  skučio  svoje

   znanje na institucije koje su mu ostale na raspolaganju.

      U  Subotici  je  osnovano  posle  Ujedinjenja  više   socijalnih

   ustanova, koje su u vlasništvu privatnika,a većina  je  u  gradskoj

   režiji, naravno pod državnim odnosno gradskim nadzorom. Njihov  rad

   je veoma obilan i služi na dobrobit celokupnog  stanovništva  grada

   Subotice. Osim čisto socijalnih  ustanova  u  Subotici  je  osnovano

   nekoliko udruženja čiji je  humano  socijalni  karakter  na  daleko

   poznat. U Subotici postoji dosta veliki broj udruženja,koja  su  sva

   osnovana  privatnom  inicijativom   raznih   staleža   i   grupa,sa

   različitim tendencijama, ali je uglavnom cilj  svih  ovih  društava

   kulturno prosvetni. Sva  društva  rade  iz  vlastitih  sredstava  sa

   eventualnom gradskom, a još ređe državnom subvencijom.Usled raznih

   trzavica,osim nekoliko društava, rad ni jednog od njih  nije  mnogo

   istaknut.Kod jednih zato što nemaju materijalnih  sredstava  a  kod

   drugih što ne nalaze na razumevanje naroda.Većina od ovih  društava

   je osnovana još pre 1918.godine, tako da u poslednjih 10 godina ima

   jedva dva -tri novoosnovana.

      Turizam  je  od  velikog  značaja,  ne   samo   sa   materijalne

   strane, nego i sa kulturno prosvetne.Svaki onaj deo naše zemlje koji

   je  proglašen  za  turističko  mesto  može   se   nazvati   izvorom

   kulturnog,prosvetnog  i  privrednog   značaja. Naročito   je   gradu

   Subotici,   proglašenjem    Palića   za   turističko   mesto

   podignut privredni značaj, koji je u  poslednje  vreme  bio  toliko

   opao. 

   Iako je ovo prva godina,već je primećena osetna  promena  koju

   su uneli u privredni život posetioci Palića.Nastojanjem  koje  grad

   sada ulaže za polepšavanje i uređaj Palića, očekuje se da  će  kroz

   nekoliko godina Subotica postati opet onaj  živi  prometni  centar,

   koji je bila pre rata i da će njen privredni značaj dobiti zaslužno

   mesto među ostalim gradovima,koji su po broju stanovnika kud i kamo

   manji, ali  jer  su  bili  manje  zapostavljani  od  Subotice,vidno

   napredovali.Subotica je radosno pozdravila  proglašenje  Palića  za

   turističko mesto, jer se nada  da  će  time  opet  pokrenuti  svoju

   obamrlost u privrednom pogledu i da će doskora moći  sebe  ubrajati

   među ostale važne centre privredne Evrope.

                                         Po nalogu pretsednika

                                   šef kulturno-socijalnog odeljenja

                                   gradski senator:dr Matija Evetović

   

      Ne znamo na kakav je  odjek  naišao  prilog  o  dvadeset  godina

   subotičke prošlosti u novoj državi,ali  sigurno  je  da  se  u  tom

   obliku i nije moglo ukazati na sve pozitivne, afirmativne  događaje

   i rezultate u tom periodu,kao ni na čitav niz drugih problema koji su

   opterećivali razvoj našeg grada .Nastao u  vrhu  gradske  uprave,za

   potrebe jednih  novina,on  ipak  daje  dobru  ilustraciju  stvarnog

   stanja  u  pogledu   prosperiteta   grada   i   gledanja   gradskih

   rukovodilaca na tu temu.